Subject: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE Thu 18 Aug - 2:47
Dragi igraci,
evo nove teme koja je vrlo interesantna i koja moze da vas animira da nesto ostvite i vi kako bi, posetioci, pogotovu iz inostranstva, naseg foruma sto bolje bili upoznati koliko je nasa Srbija lepa i koliko ima mesta koje treba posetiti, i ne samo to nego i uzivati u svim blagodetima prirode, kulinarstvu i naravno u druzenju sa ljubaznim domacinima.
Posto je ovo veoma obimna tema, da se ne bi lutalo , zamislila sam to ovako, da napravim neki redosled kojim ce ici postovanje u ovoj temi, pa naravno da krenemo od pocetka:
umesto ove slike preporucujem TURISTICKA KARTA SRBIJE otvorite ovaj naslov na googlu i dobicete ono sto vam treba
NACIONALNI PARKOVI SRBIJE
@ Национални парк Фрушка гора @ Национални парк Ђердап @ Национални парк Копаоник @ Национални парк Тара @ Национални парк Шар-планина
U prirodnoj baštini svake zemlje nacionalni parkovi zauzimaju posebno mesto. To su područja od izuzetnog prirodnog, ali i kulturno-istorijskog značaja. Oni podrazumevaju jedan od najviših oblika zaštite životne sredine. Zaštita prirode u Srbiji ima dugu tradiciju. Prvi pisani trag o tome se nalazi u Dušanovom zakoniku (član 123.) iz 14. veka, gde se definiše mogućnost i zabranjuje prekomerna seča šuma u tadašnjem Srpskom carstvu. Svojim ukupnim vrednostima danas nacionalni parkovi nadilaze granice Srbije i uključeni su u Evropsku federaciju nacionalnih parkova - EUROPARC.
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Last edited by **martina** on Fri 28 Oct - 12:43; edited 6 times in total
Subject: @ NACIONALNI PARK FRUSKA GORA Thu 18 Aug - 3:42
@ NACIOALNI PARK FRUSKA GORA @
Ovaj nacionalni park je osnovan 1960. godine. Među njegove najveće vrednosti se ubrajaju listopadne šume kitnjaka, graba i bukve, kao i fragmenti stepske vegetacije. Što se tiče kulturno-istorijske vrednosti, u ovom parku se nalazi 16 manastira koji potiču s kraja XV i početka XVI veka. Zbog značajne uloge ovih manastira u razvoju i očuvanju kulture, pismenosti i duhovnosti srpskog naroda, Frušku goru su često nazivali Srpska Sveta gora.
Fruška gora (hrv. Fruška gora, mađ. Tarczal, lat. Alma Mons) je ostrvska planina i nacionalni park u Sremu. Najveći deo Fruške gore se nalazi u Srbiji (u Vojvodini), dok mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku, u Vukovarsko-srijemsku županiju. Prostire se na dužini od oko 75 km, širine je od 12 do 15 km i zahvata površinu od 255 km². Fruška gora je 1960. godine proglašena nacionalnim parkom[1] i time je postala prvi nacionalni park u Srbiji. Najviši vrh je Crveni Čot (539m), a ostali značajni vrhovi su Stražilovo (321m), Iriški Venac (451m), Veliki Gradac (471m) itd.
Naziv „Fruška“ potiče od reči etnonima Frug, sinonima za Franke što daje značenje imenu planine kao "planina Franaka".
Fruška gora je ostrvska, stara gromadna planina. Doline i padine Fruške gore su prekrivene livadama, pašnjacima i žitnim poljima, na padinama su voćnjaci i vinogradi sa čuvenim vinskim podrumima, a delovi viši od 300 m su obrasli gustom listopadnom šumom. Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Oko 700 vrsta lekovitog bilja raste na ovoj planini. Neke od brojnih životinjskih vrsta su: srna, jelen, muflon, lasica, divlja svinja, kuna, divlja mačka, šakal, zec, itd.
Najznačajniji spomenik kulture predstavljaju 16 manastira Srpske pravoslavne crkve raspoređenih po celoj planini. Podignuti su kao zadužbine srpskih vladarskih porodica, nakon što je, u kasnom srednjem veku pod pritiskom Turaka, težište srpske duhovne i kulturne baštine pomereno na sever.
Fruškogorski manastiri su:
Beočin Vrdnik Grgeteg Jazak Kuveždin Novo Hopovo Privina Glava Staro Hopovo
Bešenovo Velika Remeta Đipša Krušedol Mala Remeta Petkovica Rakovac Šišatovac
Veći gradovi kojima je okružena Fruška gora su Šid, Sremska Mitrovica, Ruma i Inđija na južnom delu, dok su severno od planine Sremski Karlovci, Novi Sad, Beočin i Bačka Palanka kao i Ilok u Hrvatskoj. Mnogi stanovnici ovih, ali i drugih gradova odmore i praznike provode u brojnim vikend-naseljima na padinama ove planine.
Danas veliki problem predstavljaju prometni regionalni putevi koji povezuju Srem, Banat i Bačku. Njima saobraća veliki broj vozila, posebno kamiona, koji zagađuju i uništavaju najlepše delove planine.
Nekada je na Fruškoj gori bila razvijena i rudarska proizvodnja uglja u Vrdniku, ali je rudnik napušten pre više decenija. Na planini se nalaze više površinskih kopova, što napuštenih, što aktivnih.
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: Re: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE Thu 25 Aug - 0:24
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: Re: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE Thu 25 Aug - 0:48
IRISKI VENAC
Iriški Venac je vrh Fruške gore visine 502 metara nadmorske visine. Putni prevoj se nalazi na 451 metar nadmorske visine. Nalazi se u opštini Irig u Vojvodini. Najbliže naselje vrhu je gradić Irig.
Iriški Venac se nalazi u središnjem delu planine, a u njegovoj blizini nalazi se i Brankovac i hotel „Norcev“. Ovo poznato izletište na ovoj planini.
Ovaj vrh možda je više poznat kao najviši prevoj u Vojvodini, koji spaja 20 kilometara udaljen Novi Sad sa delom zemlje južno od njega (Srem, Mačva, Podrinje) kao i sa autoputem Beograd-Batrovci. Ovaj pravac je veoma važan i ima nivo magistralnog puta. Zbog toga je i sam prevoj veoma bitan - tu se nalazi raskrsnica ovog puta sa putem duž bila Fruške gore, kao i benzinska pumpa, uređeno parkiralište, deo za kampovanje.
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: Re: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE Thu 25 Aug - 0:49
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: Re: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE Thu 25 Aug - 0:49
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: Re: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE Thu 25 Aug - 0:50
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: JEZERA I POTOCI NA FRUSKOJ GORI Tue 30 Aug - 3:41
JEZERA I POTOCI NA FRUSKOJ GORI
Хидрографска мрежа Фрушке горе веома је густа и релативно правилно распоређена. Површинске воде су представљене изворима, врелима, густом речном мрежом, барама и вештачким језерима. Хидрографија ове планине резултат је релативно велике количине падавина, геолошког састава и већег броја сталних извора. Бројност потока на главном планинском венцу утицао је на површинску ограниченост њихових сливова, што истиче значај сталних извора.
Источни и западни ниски огранци Фрушке горе хидрографски се разликују од била. Ове области су водом сиромашне, што је последица промене у надморској висини, геолошком саставу, годишњој количини падавина и вегетацији. За разлику од главног венца који обилује водом, источни гребен је изразито безводан крај.
Северне падине обилују дубоким долинама у горњим и средњим токовима, док су у доњим токовима долине проширене и граде уске долинске равни. Најдужи потоци и реке налазе се на северној падини Фрушке горе, јер се са венца издужене планинске косе понегде спуштају све до обале Дунава. Што се јужних падина тиче, само изворишни делови потока припадају области Фрушке горе, и имају дубоке и изразите долине без долинских равни; поточне долине се преко лесних заравни проширују и полако губе свој карактер. Потоци јужне падине знатно су краћи у односу на потоке северне падине, пошто релативну висину била Фрушке горе смањује сремска лесна зараван. Већина ових потока (и северне и јужне падине) врши интензивну дубинску ерозију терена.
Што се водног режима тиче, фрушкогорски потоци носе највеће количине воде у рано пролеће и у касну јесен. Највећи број потока пресушује средином лета и остаје такав до средине јесени. Други период је (када је количина воде мала, али потоци не пресушују) крајем зиме. Ова колебања водостаја у потоцима не подударају се са годишњом расподелом падавина.
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Nacionalni park Đerdap se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u severoistočnom delu Republike Srbije, na samoj međunarodnoj granici sa Rumunijom.
Ukupna površina Nacionalnog parka iznosi 63.608 hektara, a zaštitnom zonom obuhvaćeno je 93.968 hektara. Osnovni prirodni fenomen ovog područja je grandiozna Đerdapska klisura kroz koju protiče reka Dunav.
Park se prostire na oko 100 km desne obale Dunava od Golupca do Karataša kod Kladova i obuhvata uzani šumoviti brdsko-planinski pojas, širine 2 - 8 km uz Dunav, koji se izdiže iznad Dunava od 50 - 800 metara nadmorske visine. Ovo područje - područje Đerdapske klisure nacionalnim parkom je proglašeno 1974. godine. Specifičan istorijski razvoj, vrlo povoljna đerdapska klima, složena mreža klisura, kanjona i dubokih uvala, ovaj prostor izdvajaju kao jedinstven evropski rezervat tercijarne flore, vegetacije i faune.
Flora Đerdapa se ne odlikuje samo raznovrsnošću i bogatstvom, nego i izrazitim reliktnim karakterom. Na prostoru parka opstaje preko 1100 biljnih vrsta. Raznolikost staništa i zajednica se odrazila i na faunu koja poput flore, nosi obeležje reliktnosti. Na ovom prostoru se mogu sresti medved, ris, vuk, šakal, štekavac, sova ušara, crna roda kao i mnoštvo drugih vrsta.
Vrlo povoljni uslovi za život bili su razlog stalnog prisustva čoveka o čemu svedoče mnogi arheološki nalazi i kulturno-istorijski spomenici, kao što su naselje Lepenski Vir, arheološki lokaliteti poput Dijane, Golubački grad, ostaci Trajanovog mosta, Trajanove table, rimskog limesa, raznovrsni kasteli, do očuvanih primera narodne srpske arhitekture.
Osnovna odlika parka je velika šumovitost (preko 64%) i izrazito bogatstvo i raznovrsnost flore, faune geomorfoloških oblika i bogatstvo kulturno-istorijskih spomenika od najstarijih epoha do danas. Oko 9% odnosno 5.500 ha površine Nacionalnog parka Đerdap čini deo Dunava koji pripada Srbiji. To Nacionalni park Đerdap čini i rečnim nacionalnim parkom. Dolina Dunava sastavljena je od tri kanjonsko-klisurske doline: Golubačka tvrđava sa Dunava
Golubačka, dugačka 14,5 km, najmanje širine 230 m Gospođin Vir dužine 15 km i najmanje širine 220 m Kanjon Velikog i Malog Kazana dužine 19 km i najmanje širine 150 m
i tri kotline:
Ljupkovska Donjomilanovačka Oršavska
Kanjonske doline usečene su u krečnjake južnih Karpata.
Đerdap, Gvozdena vrata, hiljadama godina je izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce. To su vrata između dva važna kulturna i ekonomska dela sveta, između donjeg i srednjeg Podunavlja. Đerdap je oduvek bio prirodno strateško mesto ogromnog značaja, i u ratu i u miru. Zato je duž Đerdapa veliki broj istorijskih spomenika.
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: Re: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE Fri 30 Sep - 2:33
KOPAONIK
Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века.
Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији. Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.
На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.
Сточарство је главно занимање становништва, а у новије време туризам. Копаоник је већ у средњем веку био рударска област, па су из тог периода остали многи поткопи, називи и рударски алати. Рударство је обновљено у новије време, нарочито у Трепчи, која на обронцима ове планине има велика налазишта оловно-цинкане руде. У самом подножју Панчићевог врха се налази рудник Бело Брдо.
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: NACIONALNI PARK ....T A R A.... Wed 12 Oct - 22:02
NACIONALNI PARK TARA
Tara se nalazi u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida i zauzima površinu od 183 km2. Dužina Tare je je 50 km, a širina 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 m. Najviši vrh je Kozji rid sa 1591 m. Pripada grupi podrinjskih planina i ima složenu geološku prošlost i raznoliku petrografsku građu.
Položaj planine Tare predstavlja povoljan uslov za razvoj turizma, jer omogućava raznovrstan sadržaj turističkog boravka, odnosno posetu većem broju turističkih lokaliteta. Po bogatstvu i raznovrsnosti turističih vrednosti, ekološki očuvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom od 800-1500 m, pogodni tereni za zimske sportove, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet, blagotvorna klima, Drina sa veštačkim jezerima Zaovine i Perućac, daju ovoj planini veliku turističku vrednost što je čini konkurentnom u odnosu na Zlatibor i druge planine. Tara ima povoljan položaj prema komplementarnim turističkim vrednostima u neposrednoj okolini: Užicu, Mokroj Gori, Višegradu sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, koji privlače izletnička kretanja turista stacioniranih na Tari u cilju zadovoljenja obrazovno-kulturnih potreba i bogatijeg sadržaja i boravka. Tara ima odličnu predispoziciju za održivi turizam, koji predstavlja svaki turizam koji donosi minimalni uticaj na životnu sredinu i kulturnu baštinu, ali u isto vreme dovodi do ekonomskog razvoja lokalne zajednice.
Razuđeni reljef Tare je pogodan za turističku izgradnju, jer postoje dobri uslovi za lociranje turističkih objekata. Na mestima blagih padina, prevojima i erozionim proširenjima, postoje lokaliteti koji su veoma osunčani i zaklonjeni od vetrova.Tokom zimskog perioda povoljni su uslovi za sankanje, nordijsko, početničko skijanje. Mogućnosti alpskog skijanja su ograničene zbog visinske razlike od svega 400 m i dužine staza koje ne prelaze ni 2 km.
Najkvalitetniji skijaški tereni su u reonu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 m. Dužina staze je od 3 do 5 km. Reljef Tare ima pogodna rekreativna svojstva, jer mali nagibi pogoduju šetnji, jahanju, različitim sportskim igrama, korišćenju trim staze i slično.
Tara je od 13.jula 1981.god. Nacinalni park proglašena od strane Narodne skupštine SR Srbije i ohuhvata 19.175 ha.
Briga o najlepšoj planini Zapadne Srbije 1981 god. poverena je JP Nacionalni park Tara. On pokriva povrsinu od 19200 ha. Pretpostavlja se da su trijaski krečnjaci, na severnim stranama Tare u tercijeru bili obala Panonskog mora. Zbog povoljne klime i zabačenosti na Tari je opstao relikt i endemit balkanskog poluostrva Pančićeva omorika, kao i mnogi drugi spomenici prirode, blago rečeno živi fosili. Tara je uglavnom izgradjena od krečnjaka, prosečne nadmorske visine 1000-1200m. Najviša kota je Kozji Rid 1591m a najniža kota 291m odnosno visina jezera Perućac. Reka Vrelo je najjače kraško vrelo u N P čija se voda uliva u Drinu posle tačno 365m. Klima je izrazito planinska, leta sveža,a zime hladne sa dosta snega. Kiše su najčešće u maju. Najsuvlji meseci su jul i avgust, jesen je sunčana i toplija od proleća.
NP Tara je 80% područje šumskih ekosistema. Otkrivene su 34 šumske i 19 livadskih zajednica.75% su mešovite sastojine smrče, jele i bukve. Pored Pančićeve omorike značajne su i mečija leska,tisa, božikovina, jeremičak, dervenski različak, božur, paprat rebrača…
Od 53 vrste sisara koliko ih je zabeleženo na Tari, najatraktivniji su mrki medved, divokoze koje na Tari žive i na 290mnv. Od 135 vrsta ptica 43 su selice, a posebno se ističu i najugroženije vrste poput orlova, sokolova i drugih čistača prirode.
U šumama Tare postoji više od 251 vrste gljiva, od kojih su 3 otrovne. Jedna od njih je Zelena pupavka –najopasnija gljiva Evrope.
Ribolov na vodama kojima gazduje NP Tara predstavlja pravo uživanje. Ove vodotokove nastanjuje oko 40 vrsta riba (mladica, lipljan, som, šaran, mrena.jez…).
Područje NP Tara obiluje arheološkim nalazištima koja datiraju od neolita do srednjeg veka. Poznate su neke nekropole - stećci u Perućcu, ostatci srednjevekovnog utvrđenja Solotnik i manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića iz 13-og veka.
Na Tari je obeleženo 18 planinarskih staza sa ukupnom dužinom od 120km. Za korišćenje ovih staza preporučuje se korišćenje planinarskih mapa do kojih se može doći na informativnim punktovima u Parku.
Projektom TAROCIKL definisano je 27 biciklističkih staza dužine oko 420km i otvorena vrata novoj vrsti turizma, bez štetnih posledica.
Lov u NP Tara je uvek organizovan i uskladjen sa planskim dokumentima.U šumama Tare ima oko 40 medveda, 300 divokoza, 320 srna i oko 40 divljih svinja. Dozvolu za lov, vodiče i transport divljači na druga područja,odobrava Služba za zaštitu i unapređenje lova i ribolova JP Nacionalni park Tara.
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: Re: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE Fri 28 Oct - 12:23
NACIONALNI PARK SAR - PLANINA
Na krajnjem jugu Srbije duž granice s Makedonijom, prostire se markantna planinska barijera Šar-planine, oštro morfološki ograničena nisko spuštenom Prizrensko-Metohijskom, Kosovskom i Pološkom kotlinom. Njen glavni greben dug 95 km, sagračen od visoke površi i bočnih grebena raščlanjenih brojnim divljim vodotocima, obuhvata preko 100 vrhova iznad 2000 m, od čega 30 vrhova prelazi 2500 m. Na makedonskoj strani masiva dominira Titov vrh (2747 m), a na srpskoj strani Bistra ( 2661 m)
39000 ha strmih sevrnih padina glavnog grebena i njegovih metohijskih ogranaka Ošljaka, Ostrovice i Kodža Balkana, proglašeno je za Nacionalni park u privremenim granicama. Nakon detaljnih istraživanja i valorizacije područja, stručnjaci predlažu proširenje granica na oko 70000 ha ovog jedinstvenog centralnobalkanskog masiva.
Sa više od 100 cirkova, konzerviranim tragovima kretanja leda i njegovog otapanja tipski oblikovanim valovima, očuvanim bedemima džnovskih morena u dolinama, brojnim glacijalnim jezerima i raznovrsnim mikro oblicima glacijalnog reljefa, Šar planina predstavlja pravi muzej glacijalnog reljefa pod otvorenim nebom.
Sudar mediteranskih i kontinentalnih uticaja duž visokog šarskog bedema, uticao je na pojavu različitih mikroklimatskih varijanti. Dok se u podnožju, duž dolina Prizrenske Bistrice i Lepenca oseća topli dah mediterana, na najvišim vrhovima vlada surova periglacijalna klima. Geološka, morfološka i klimatska raznovrsnost ove vodom najbogatije balkanske planine čiji potoci otiču u tri morska sliva, uticala je i na neprocenjivo bogatstvo njenog biljnog i životinjskog sveta. Sa oko 2000 vrsta vaskularne flore, Šar-planina predstavlja prostor koji objedinjuje oko 56% srpske i 46 % jugoslovenske počev od mediteranske pa do arktičko-alpske. Posebnu vrednost čini 20 lokalnih, šarskih endemita, a među njima : hajdučica kralja Aleksandra (Achillea alexandri regis), bornmilera (Bornmullera dieckii), šarplaninski karanfilić (Dianthus scardicus), šarplaninski šafran (Crocus scardicus).Pored endemita, specifičnost Nacionalnog parka su i brojni tercijarni relikti i endemorelikti: srpska ramonda (Ramonda serbica), natalijina ramonda (Ramonda nathaliae), šarplaninski kostolom (Narthecium scardicum), bedrnica (Pancicia serbica), makedonski hrast (Quercus trojana), tisa(Taxus baccata), molika (Pinus peuce), munika (Pinus heldreichii). Šara se odlikuje ne samo florističkom, nego i vegetacijskom raznovrsnošću. Na ovom masivu je opisano 112 asocijacija koje obuhvataju različite vegetacijske pojaseve, počev od termokseromezofilnog pojasa hrasta, pa preko pojasa bukve, bukve i jele, molike na silikatima, munike i bora krivulja na krečnjacima, do visokoplaninskog - žbunastog i zeljastog. Sa 147 vrsta leptira, Šar-planina je najbogatije područje Evrope, a sa preko 200 vrsta ptica, ona je stecište 60 % ornitofaune Jugoslavije. Među pticama su posebno interesantni bradan (Gypaetus barbatus), beloglavi sup (Gyps fulvus), suri orao (Aquila chrysaetos), sivi soko (Falco peregrinus), veliki tetreb (Tetrao urogallus), jarebica kamenjarka (Alectoris graeca), snežna zeba (Montifringilla nivalis).
Na nepreglednim divljim prostranstvima Šar-planine, mogu se videti i endemoreliktna dinarska voluharica (Dinaromys bogdanovi), kuna zlatica (Mertes martes), kuna belica (Mertes fiona), vidra (Lutra lutra), ali i divlja mačka (Felis silvestris), ris (Lynx linx), medved (Ursus arctos), srna (Capreolus capreolus), jelen (Cervus capreolus), ili divokoza (Rupicarpa rupicarpa). Kulturno-istorijsko nasleđe Nacionalnog parka Šar planina se odlikuje velikim bogatstvom, raznovrsnošću i posebnim značajem za srpski identitet i istoriju. Pored srednjevekovnih utvrđenja, naselja i mostova, posebnu dragocenost predstavljaju 34 srednjevekovne crkve i manastiri poput isposnice i manastira Sv. Petra Koriškog iz 13 veka ili manastira Sv. Arhangela iz 15 veka u kanjonu Prizrenske Bistrice nadomak Prizrena - srednjovekovne srpske prestonice u podnožju "carske planine". Visoko vrednovano prirodno i kulturno nasleđe koje baštini Nacionalni parkŠar – planina svrstava ovo područje u predloge za međunarodnu zaštitu, upućene organizaciji UNESCO (za program Svetske prirodne i kulturne baštine i Čovek i biosfera). Očuvanje ovih vrednosti postaje posebno značajno u vremenu nakon agresije NATO i konflikata na Kosovu, koji su izvor višestrukog rizika te stoga pojačanog stručnog i naučnog interesovanja jugoslovenskih i stranih eksperata za ovo područje.
U okviru projekta Zavoda za zaštitu prirode Srbije i ustanove za zaštitu prirode u Republici Makedoniji, područje Nacionalnog parka Šar planina posmatra se kao budući zajednički Nacionalni park. Granice sadašnjeg Nacionalnog parka protežu se duž opština Štrpce, Gora, Kačanik, Prizren i Suva Reka.
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: Re: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE Fri 4 Nov - 4:40
hvala vam svima koji ste posetili , i koji ce te posetiti ovu temu o nacionalnim parkovima Srbije , ako imate prilike posetiti bilo koji od njih, sigurno se necete pokajati ......
______________________________________________________________________________________ **************************************************************************** Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Subject: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE 
Thu 18 Aug - 2:47
Kulturno-istorijsko nasleđe Nacionalnog parka Šar planina
